Kad

I na pesmu nikne grad
I u vodi gori hlad
A čovek nije sam
I do neba vodi put
I u steni raste cvet
Kad mi doprate let
I kroz vetar dođe zvuk
Pozeleni pesak žut
Kad nađe pravi put
Kroz dubine vidi dno
I kroz magle dođe sjaj
Kad ne zna za svoj kraj
U tišini čuje glas
Na betonu vidi trag
Kad sretne osvit blag
U beskraju nađe kraj
U teskobi novi zov
Kad uzdah čuje nov