Zabluda

Mesec je u znaku škorpije, to je njeno vreme
Sve su posle bile kopije, bezbojne i neme
Kada zamislim njen lik, na tren pretrnem
U pogledima trazim obrise, koji na nju liče
Glavom protiv Srca borim se, al' na kraju priče
Srce proda stari trik, pa se otrgne
I odlutam, putevima nekih davnih dana
To Magija je bila, naborana svila
Na njenim grudima
A ljudima
Skrivam se i ne pričam o tom
Jer kako da im objasnim
Mada tuđa, Moja si
Još se hranim istom zabludom
Plesati je mogla zauvijek, tako drsko mlada
Dani su joj počinjali tek, kada sumrak vlada
I tišina nađe Put, u Noći Srebrne
Pa odlutam, na ta mjesta gdje je bila Moja
Al' jutra se prikradu, i odzmu svu nadu
Dok se budim ja
A ljudima
Skrivam se i ne pričam o tom
Jer kako da im objasnim
Mada tuđa, Moja si
Još se hranim istom zabludom
Još se hranim istom zabludom
Mada tuđa, Moja si
Mada tuđa, Moja si
Svaki dan obojim tužnom notom
Svaki san ukrstim sa zivotom
I kad si tu i ludim ja
A ljudima
Skrivam se i ne pričam o tom
Jer kako da im objasnim
Mada tuđa, moja si
Još se hranim istom zabludom
Još se hranim istom zabludom
A ljudima
Skrivam se i ne pričam o tom
Kako da im objasnim
Mada tuđa, Moja si
Još se hranim istom zabludom
Još se hranim istom zabludom
Mada tuđa, Moja si
Još se hranim istom zabludom …