Vidova

Jednom davno išli smo na more
Vozili kroz gore, popeli na brod
Jednom davno ja i tvoja mama
Još se nisi rodio
Bijelog fiću vozili smo brzo
Bio je sa nama i njen bijeli pas
Volio je i on putovanja
Pjevali smo na sav glas
Vau vau vauuu
Te je noći njeno oko bilo zeleno
U njegovo bistro more sam zaronio
Samo ribica je mala znala što se tad dogodilo
U prirodi stvari tako stoje
Kad se sretnu dvoje onda bude tri
Tad sa neba sišao si dolje
Taj si treći bio ti
Suđenice darove ti nose
Duge su im kose prsti zlaćani
Nek ti daju glavnu od svih moći
Tu da možeš voljeti
Nek ti daju glavnu od svih moći
Tu da možeš voljeti