Ništa

Summer deaths
Letnje smrti
Nihil
Imam 25 dina visok 187
Nikad neću znati dal sam ispravan il sjeban
Dali vidim to što gledam, dali radim to što trebam
Dal te vidim kao svog ili zabole me tebra
Gazim svakog dana ne čekam da padne s neba
Palim svakog dana pluća natežu mi rebra
Dal sam ispravan il sjeban, dal sam ispravan il sjeban
Furam taj stajling episkop činski
Furam taj klasik goša rubičnski
Dobitak veliki, ulozi niski
U pepsi sipaj mi jeftini viski
Slikam te rime, Vasilij Kadinski
Spotovi balet i
Radim to napadno i paljevinski
Stil nije mi prašnjav, ki podrumi vinski
Ne volim ljude sa teget šapkom
Pobući očeve repa lapot
Guram to sranje ko papa u busu
Za mačke taj viskas, za miševe kljusu
Ne kopiram usu, već radim po jusu
Ako daš mi nulu, nek bude u plusu
Možeš me zvati kako god hoćeš
Jer ja nisam ime kučko ja bez imena sam rođen
Ne kažem ti kad prođem, ja sam drugom pričom vođen
Ja sam ništa, možeš me zvati kako god hoćeš
Možeš me zvati kako god
Možeš me zvati kako god
Nekad tražio suštinu, a sad samo ređam rime
Pa ponekad je u podne, nekad samo kažem svoje ime
Više ne čudi me, reči slažem kao kamenje i zidam te planine
Piramide u nebesa da se vinem ali ih vetar raznosi
Ko peščane dine sine, apćiha rimu bacim i kad kinem
Jer čim zinem teško splinem, samo seckam šesnestine
Ja kad se derem radim to jako
Srce na teren Simonović Marko
Nisam kido ko deran, al briljiraću ko mator zato