U Sumrak

Sunce prestani da sijaš, meni potrebna je tama
I tišina jer u glavi je galama
Ne sijaj, noću ništa nije isto
Svoje ljude volim, al' ne verujem nikom
Al' mama, ne verujem nikom
Al' mama, ne verujem nikom
Ne verujem nikom
Al' mama, ne verujem nikom
Mislim da previše pričam, mislim da premalo govorim
Svašta se preteško gradi, a sve tako prelako obori
Ja sebe prečesto pitam «Gde li je sad onaj iznad?»
Istinu rekao svima, al' sebi ne mogu da priznam
Moram da pazim šta želim, jer svaka se želja i ostvari
Samo što dođe na način što ne mogu ni da pretpostavim
Ne mogu misli da pratim, ne mogu vreme da vratim
Prerano shvatio stvari, što nisam ni hteo da shvatim
Sunce prestani da sijaš, meni potrebna je tama
I tišina jer u glavi je galama
Ne sijaj, noću ništa nije isto
Svoje ljude volim, al' ne verujem nikom
Al' mama, ne verujem nikom
Al' mama, ne verujem nikom
Ne verujem nikom
Al' mama, ne verujem nikom