Zalazak sunca

Crveno sija bakarno nebo
Krvava reka, kao da plamen podmukli izbija
Negde daleko čujem vapaj tihi
Dok sfinge nemo gledaju nebo zlatno
Umorno sunce zalazi polako
Umorno sunce, e-e-e
Beskrajna je teška večna tuga njena
Dok tamo daleko misli na mene
Tužna u senci smaragdovih gora
Domakom noći, svetlo gasi se
Mada mi ne zna imena ni lica
Misli njene ispunjavam tad
Šumori vetar, tužnu pesmu snova
Vernost joj zbori s bledih usana
(Večna tuga njena)
(Misli na mene)
(Smaragdovih gora)
(Svetlo gasi se)
Umorno sunc zalazi polako
Umorno sunce, e-e--e-e
Beskrajna je teška večna tuga njena
Dok tamo daleko misli na mene
Tužna u senci smaragdovih gora
Domaku noći, svetlo gasi se
Mada mi ne zna imena ni lica
Misli njene ispunjavam tad
Šumori vetar, tužnu pesmu snova
Vernost joj zbori s bledih usana
Recite mi nikada da me srce laže
Jer utehu našao ne bih nikada