Lift

Daj iskreno priznaj mi, kad ti je sinoć stao lift
Reci mi što ti je to trebalo da razbiješ ogledalo
Nije te bilo strah, ostati bez zraka
Ti nisi lup’o o vrata, nego si reko sebi Bogu hvala
Na parku draga bez signala, na parku bitka tišine jer ti nitko ne zna ime
Neugodna navika samoće, jedan govori što hoće
A ti ovakav bez konteksta tu nisi ništa extra
Neugodna navika tišine, ne mari ti za ime
Što se vani tako kurči, ovdje prazno zvuči
Zar ti je smetalo, jedno ogledalo a u njemu tvoja slika
Podbradak bez podanika, što uopće od kravate troši vrijedne sate
Neugodna navika samoće, jedan govori što hoće
A ti ovakav bez konteksta tu nisi ništa extra
Neugodna navika tišine, ne mari ti za ime
Što se vani tako kurči, ovdje prazno zvuči