Dosadan dan

Uopšte ne moram da bavim se sobom,
sad znam od drugih da sam spavao sa tobom,
pa onda čujem kako sam zlatan,
razvlačim lice u kez neverovatan.
Da li je bedak minus novac prava formula da se postane lovac?
Na na na najbolju priču koju ovaj grad servira, o ne!
Dosadan dan, padam u san,
motam pedale nevidljive.
Bojim se da krilima ne
dotaknem device stidljive.
Dosadan dan, neprovetren stan,
otvaram prozor ludila.
Probaj i sam, ispruži dlan,
pa me sa njega najzad oduvaj u ovaj dosadan dan.
Roje se priče o vaskrslom meni,
nisam ni znao da se lupam po veni.
Mada ponekad budem omiljen lik,
pune čase kad progovore umesto njih:
«Da li je sivo zbog oblaka?
Da li je sve to samo odraz božjeg ludila?
Ili je nebo ogledalo vašeg sivila?»
Ma ko to zna…
Dosadan dan, padam u san,
motam pedale nevidljive.
Bojim se da krilima ne
dotaknem device stidljive.
Dosadan dan, neprovetren stan,
otvaram prozor ludila.
Probaj i sam, ispruži dlan,
pa me sa njega najzad oduvaj u ovaj dosadan dan.