Kada Zaklope Se Oci

Kad zakucam na bozija vrata na zadnjoj stanici zivota
Kad satovi stanu, sta me ceka, sta me ceka posle kad me vise nema
Kad zaustave se kazaljke sta me ceka dalje posle smrti
Kada zaklope se oci tada smatraju me mrtivm
Sta li cu da sanjam celu vecnost
Kada padalica oznaci na nebu taj kraj
I poslednja zelja tad iz ociju proviri
Na samoj liniji smrti gde lete svi papiri
Gde je pisan jedan zivot desnom rukom koja drhti
A zivot kao sveca izgori pa te nema
Na kraju gubis sve onda vinjes se do neba
Pa nekako istina te ceka koju biblija je rekla
Ispocetka posle veka novi zivot iz daleka
Koji gledas dok si ziv koji sanjas nocima
Sta ce biti kada pocivas u miru
Da li ima nesto trece nesto vece
Ili samo jedan govor na papiru
I spomenik sto ga krasi cvece, ime moje i prasina
I da l te boli kad se gasis kada andjeli te vode
Kroz zidove i prozore u prizore slobode gde
Svicu nove zore a brodovi sto plove to su
One male zvezde koje sijaju na nebu
Svaki put kad imas potrebu za nekim koga volis
To izgubio si davno pokazuje da ceka te tamo
I da ne treba da zuris jer isitinu ces saznati kad zauvek zazmuris
A kada zatvore se oci — sta te ceka posle smrti
Kada zatvore se oci — kada smatraju te mrtvim
Kada krv vise ne tece bol vise ne pece
Vecan spokoj ponoci i noci — kada zatvore se oci
Ne zameri il cime se meri zivot dani sto se krali
Sad satovi su stali jos pamtim ljubav ali
Sta reci tada kad se gase secanja nema vracanja
Nazad kroz vihor vetrova posle uspona i padova
Negde izmedju neba i zemlje postajem saka prasine
Glas tone u more tisine lezim u tami dubine
Cak i ovaj mrak ima ime sve je samo prah i pepeo
Ne znam kad sam oslepeo na glavu mi pada veo zaborava
Nemam tajne, nemam snove, nemam nista
Sada je pustinja tamo gde je nekad bila masta
Casa zivota se popila, pa zauvek razbila
Zvezda sto me je vodila nema je i ona je nestala
Tamo gde je mit prestao ako se vinem u oblake
Na betonu gubim korake zadnji put sirim ruke
Svi imaju svoje muke pa odlazim bez mnogo buke
Poslednji otkucaj cuke
A kada zatvore se oci — sta te ceka posle smrti
Kada zatvore se oci — kada smatraju te mrtvim
Kada krv vise ne tece bol vise ne pece
Vecan spokoj ponoci i noci — kada zatvore se oci
Zadnja stanica pred kraj sledi tesko iscekivanje
Za tren kad sklopih oci kad me tama pokri zavesom
Pred naletom mog straha ja napred to iscekujem
Dok god da me boli moji tragovi sto ostaju
Sto nose svoje snove i zamisljene obale
Kad andjeli mi porane na samrti
Kad umirem u zabludi na palubi svog broda koji tone
Moji vetrovi me vode gone u neke druge vode
Tonem zaboravom svega sto sam video
A mozda necu se ni setiti a ko ce to da predvidi
Pa da l da covek veruje dok ne vidi dok ne cuje
Negujem svoj san, sam se borim, sam i sanjam
Sam i brojim predskazanja, obala i mora
Sanjam ljude koje volim sanjam boli me jer
Ne znam je l je stvarno da l je sve to samo davno
Kad te vise nema kada predstave se zavrse
I mirno sklopim oci u ponoc bogu obracam za pomoc
Noc me izdaje noc me podseca na lepe stvari sto su prosle
Sto bih zeleo da vidim, sto bih hteo da dozivim
Sto bih zeleo bar jos jednom ako sve to ti postojis
Sta je svrha svega sta je svrha sveta
Da l cu posle smrti zivot ipak gledati sa neba
Il cu biti samo senka kad me zemlja sebi uzme
Sta ce biti sa mnom?
A kada zatvore se oci — sta te ceka posle smrti
Kada zatvore se oci — kada smatraju te mrtvim
Kada krv vise ne tece bol vise ne pece
Vecan spokoj ponoci i noci — kada zatvore se oci